Kako izabrati monitor za grafički dizajn, obradu fotografija, video i vizuale?

Kupovina monitora može da bude vrlo nezahvalna i komplikovana, izbor na tržištu je ogroman, kao i konkurencija među proizvođačima. Hiper(usuđujem se da kažem da je na tolikom nivou) konkurencija rezultuje dominacijom marketinški stilizovanih informacija i trikova u odnosu na realne specifikacije i objektivne recenzije.

 

Prvi korak: Izbacite uticaj marketinških trikova na izbor monitora!

Zahvaljujući marketinškim magovima proizvođači monitora su krenuli da pretežno koriste ciljana imena monitora i njihovih mogućnosti kao mamac za kupovinu.

Recimo: UberOštro, PremijerneBoje, StvarnoUmetnički, IstinskaBoja, MegaGigaKontrast  itd. (namerno nisam stavio fraze koje koriste proizvođači jer će ih možda u budućnosti promeniti) .
Međutim, zapitajte se šta ti nazivi zapravo znače, kako bi ih definisali, i šta je to za Vaš posao i workflow? Verovatno ništa, uglavnom su to samo apstraktni pojmovi i reči primamljivog značenja. Zapravo je bitno da monitor daje preciznu sliku, prikazuje dovoljno velik opseg boja, radi kako treba, ne pravi probleme i ne gubi Vaše vreme.
Dakle zvučnim, superlativnim i primamljivim imenima ne pridajte značaj, ona su tu samo da bi Vi što lakše potrošili novac, ne da bi kupili proizvod koji odgovara planiranoj nameni.

Drugi korak: Izbegavajte influencer review-ove

To su uglavnom YouTube kanali ili popularni Tech sajtovi koji pokrivaju sve i svašta i žive od reklama i sponzora, tj., što veće posećenosti. Ako dobro obratite pažnju oni će uvek u svojim recenzijama koristiti prethodno pomenuta primamljiva imena monitora ili njihove najzvučnije(a često najmanje bitne) mogućnosti i gotovo uvek imati komično-interesantan pristup u govoru, naslovima i scenografiji.

Zašto? Odgovor je jednostavan: to je mnogo lakše, primamljivije i brže(a vreme je novac) nego da objašnjavaju bitne a nezanimljive, uglavnom brojčane, informacije. Takođe je česta pojava da proizvođači daju te monitore influencerima na poklon, finansiraju odlaske na raznorazne konferencije i sajmove ili sponzorišu njihove druge video klipove.

Nadam se da ćete se složiti da takve recenzije ne bi trebale da Vam ulivaju poverenje prema proizvodu(da li biste verovali lekaru koji Vam prepisuje lek kompanije koja mu plaća odmor, objavljivanje naučnog rada i/ili odlazak na stručne skupove?? Ja ne bih verovao ni lekaru, a ni leku!).

Na kraju zapitajte se ko će koristiti taj monitor na duži vremenski period, Vi ili reviewer??

Neću navoditi izdvojene primere(jednostavno pogledajte najpopularnije tzv. tech kanale i strane i domaće, ukucajte u search bar na njihovim kanalima monitor i uverite se sami).

Smatram, da je ovo ili jasno, ili svesno nema želje da se prihvati, ili eventualno nekoga uopšte ne zanima ovaj loš trend.

Treći korak: Odredite karakteristike koje odgovaraju Vašim potrebama i budžetu

Najbitnije karakteristike i njihove najčešće vrste, po mom skromnom mišljenju, su:

  • backlight – pozadinsko osvetljenje monitora. LED je najzastupljenije i najjeftinije. OLED je skuplji ali ima mogućnost true black(piksel koji prikazuje punu crnu ne emituje svetlost). CFL se uglavnom više ne koriste i ne preporučujem da ih uzimate. Osim u slučaju da Vam je budžet izuzetno veliki i spremni ste da platite premium cenu, LED bi trebao da bude backlight koji ćete izabrati.
  • tip panela – kod LCD monitora uglavnom je to izbor između IPS, TN, VA i njihovih alternativa(recimo Samsung njihov tip IPS-a brendira PLS). Mada je na internetu gde god da zađete mantra: IPS ili ništa, situacija je ipak malo kompleksnija. Elem, IPS stvarno ima najživopisniju sliku, međutim, jeftine IPS panele često prate defekti za koje proizvođač uglavnom ne daje garanciju(malo više o premošćivanju ovog problema na kraju članka). Konkretno mislim na clouding, lošu uniformnost(ovo je čest problem kod jeftinih wide gamut monitora) i suviše backlight bleeding-a. Sa druge strane, jedina dobra alternativa IPS je VA, koji čak ima i jednu dodatnu prednost a to je viši statički kontrast(racio između white i black level-a). Po meni, ne treba biti gadljiv na VA panele, pogotovu ako pričamo o najjeftinijim monitorima gde su defekti na IPS panelima najčešći. TN panele ne preporučujem za kolor kritičnu primenu. Međutim, TN monitore sa visokim refresh rate preporučujem ljudima koji provode ogromne količine vremena ispred monitora, a ne bave se manipulacijom vizuelnog sadržaja, recimo programeri ili developeri, jer ovo utiče na manje zamaranje očiju.
  • Kontrast – Postoji više vrsta kontrasta i detalji o njima zahtevaju poseban članak. Međutim, za Vas kao kupca jedina bitna vrsta je statički kontrast(racio između white i black level-a). Vrednost navedena u specifikaciji proizvođača je tipična(tj. prosečna) i u praksi se može malo razlikovati. Minimalna tipična vrednost koje treba da ima monitor pogodan za profesionalnu upotrebu je 1000.
  • max. brightness – Odmah da kažem da je brightness nepravilan izraz za ovu karakteristiku, ali ga skoro svi proizvođači koriste a i na internetu kao nigde drugde važi pravilo: kud svi Turci preko Google-a idu tu i Mujo(ako razumete šta hoću da kažem) . No minimalna vrednost koju treba da gledate je 250 cd/m2 . Osim ako neradite napolju, jače osvetljenje monitora Vam neće trebati.
  • bit depth – broj bitova po kanalu boje, odnosno koliko boja(tonova) svaki piksel monitora može da prikaže po RGB kanalima. Ovaj broj je najčešće 6+frc, 8, 8+frc ili 10 (frc je Frame Rate Control). Proizvođači(ili bolje rečeno sklapači monitora) vole da ubiraju efekte bolje prodaje kada navedu da je monitor 10bit-ni, međutim niko od njih Vam neće reći da je za 10bit-ni workflow potrebno da je CEO lanac software-gpu-connection-display na 10bit . I dok za connection-display deo to možda neće biti problem, kod software-gpu dela će verovatno biti problema. S obzirom da je ovo tema za zaseban članak, biću kratak: ako Vam STVARNO treba 10bit-ni monitor znaćete tačno zašto i kako ćete 10bit workflow ostvariti, za ostale slučajeve 8bit je sasvim dovoljno. Izbegavajte 6bit + frc monitore, ako možete. To su uglavnom najjeftiniji IPS monitori.
  • color gamut – odnosno geometrijski opisan prostor boja koji monitor pokriva, ovde opet neću ulaziti u širinu(to ću uraditi u posebnom članku). Ukratko rečeno, ne treba Vam veće pokrivanje boja od onog kolornog prostora u kome je izlazni fajl, recimo sRGB(Rec.709), AdobeRGB ili DCI-P3. U više nego 90% slučajeva je u pitanju sRGB(Rec.709), što za kupovinu znači da gledate da bude minimum 72% NTSC, a u slučaju da ste potencijalni kupac Wide Gamut monitora treba Vam minimum 90% NTSC. Napominjem da pokrivanje više boja od onoga što vama treba često nije problem, precizan prikaz potrebnog kolornog prostora ćete postići kalibracijom monitora i korišćenjem color management-a. Ono što je NEPREMOSTIV problem je kada monitor pokriva manji prostor boja od onog koji Vama treba. Par procenata razlike nije strašno, ali više od 10% jeste kod sRGB monitora(za wide gamut monitore je ova vrednost oko 15%).
  • priključci na GPU – DisplayPort, HDMI, DVI i VGA. Svi tipovi ovih konekcija, osim VGA, su digitalni(šalju samo 0 i 1). Najsigurniji tip povezivanja je DP i miniDP. HDMI konekcija može imati problem u vidu pogrešnog razumevanja GPU koji tip uređaja ste povezali, što za posledicu ima slanje nepravilnog signala ka monitoru i ispranu ili suviše kontrastnu(zapušenu) sliku. DVI je siguran izbor, osim što je on ograničen na 8bit, ali ako ste pogledali bit depth deo članka ovo Vam verovatno neće biti problem. S obzirom da je 2018. godina, mislim da nikako ne treba da koristite analogni prenos signala kao što je VGA, koji je mnogo više podložan interferencijama od digitalnog prenosa signala.
  • dijagonala i rezolucija – ovo praktično određuje veličinu ekrana i tzv. screen realstate,odnosno, raspoloživ prostor na monitoru. Optimalna veličina monitora, tj. dijagonala ekrana, je subjektivna stvar. Međutim, po mom mišljenju 24-27 inča je neki sweetspot, zavisi i koliko imate mesta na radnom mestu.
    Kod rezolucije bi mogla koplja da se lome. Prva stvar je da li Vam stvarno treba 4k rezolucija? Profesionalcima određenih delatnosti treba, oni znaju zašto, i tu nema diskusije. Međutim u slučaju da Vam ne treba, treba da znate da će Vam za sve jeftinije 4k monitore(pa čak i za neke skuplje) proizvođač skupo naplatiti tu opciju. Sad se možda pitate kako skupo kad pominjem jeftinije monitore? E u tom grmu leži zec, proizvođač će gledati da smanji troškove na svim ostalim mestima, čak će možda koristiti 2 slepljena panela koji su podešeni da imaju približno sličan odziv i karakteristike. Takvi monitori obično traju mnogo kraće i često ih prate defekti za koji možda imate mogućnost ostvarenja garancije ili ne. Takođe za 4k monitore ostaje i pitanje prilagođenosti UI softvera tolikoj rezoluciji. Moj topli savet je da idete na QHD, tj. 1440p rezoluciju i to bez obzira da li Vam je budžet mali ili veliki. Ako Vam fali dodatnog prostora razmislite o dual ili multi monitor setupu. Recimo ako Vam drugi monitor služi samo za e-mail, file explorer ili interface, on uopšte ne mora da bude visokog kvaliteta ili iste veličine(pogotovu ako ima pivot).
  • ergonomija posedovanje mogućnosti za što veću udobnost, npr.: pivot, podizanje po vertikali, podešavanje nagiba i posedovanje AntiGlare coating-a. Na ovo ljudi često ne obraćaju pažnju, barem dok ne zaglave neku boljku sa vratom, leđima ili vidom. Najbitnija ergonomska mogućnost monitora je podizanje po visini, jer je pravilan položaj Vas i monitora onaj u kome pravilno sedeći gledate u centar ekrana i ravan ekrana je paralelna sa ravni Vaših očiju. Podešavanje nagiba je takođe bitno, ali tu mogućnost imaju gotovo svi monitori. Što teža i stabilnija baza monitora, tj. postolje, je isto bitno. Ako možete izbegavajte stilizovana postolja, njihov akcenat je na dizajnu ne na stabilnosti. Za kraj izdvajam preporuku da monitor ima AntiGlare coating, kako bi monitor minimalno reflektovao svetlost sijalica ili sunca, jer to može izazvati glavobolje i dugoročno nije zdravo za Vaše oči. AG premazi su napredovali i na boljim monitorima oni danas skoro uopšte nisu “muljavi” ili zrnasti.
  • PWM – Pulse Width Modulation, da ne bih pisao nešto što je već super objašnjeno, kolege sa TFTcentral-a imaju odličan članak: http://www.tftcentral.co.uk/articles/pulse_width_modulation.htm . Savetujem da pročitate ovaj članak, a moja preporuka je da PWM obavezno izbegavate. Često su monitori koji ne koriste PWM deklarisani kao Flicker Free, te savetujem da tu opciju potražite u specifikaciji monitora.

Četvrti korak: Informišite se o uslovima garancije i servisnoj podršci

Ovo je, takođe, nešto što je otišlo u zapećak interesovanja. Međutim, uslovi garancije(i prodavca i proizvođača/uvoznika) i servisna podrška su od izuzetnog značaja ako ulažete ozbiljnu sumu novca u Vaš monitor ili televizor.

Zamislite da Vam se pokvari monitor, lukavo marketinški predstavljen kao profesionalan, za koji ste izdvojili velika sredstva i dobijete informaciju da ćete čekati 6 meseci na rešavanje problema. Ili, monitor ima defekt(recimo loša uniformnost, clouding i/ili bleeding) za koji proizvođač ne daje garanciju. Vrlo nezgodna i nezahvalna situacija u kojoj trpi Vaš posao a samim tim i Vaši nervi.

Iz takvih razloga obavezno pročitajte i informišite se o uslovima garancije(ponavljam: i prodavca i proizvođača/uvoznika) i servisnoj podršci.

Za kraj bih izdvojio recezente monitora koji su po kvalitetu visoko iznad tipičnih Youtube/Tech reviewera i influensera:

  1. TFTCentral http://www.tftcentral.co.uk/
  2. Prad.de(ukoliko ne znate nemački, potpomgnite se Google prevodiocem) https://www.prad.de/

Vama koji ste stigli do kraja članka želeo bih da se zahvalim na čitanju i nadam se da će Vam pomoći prilikom izbora monitora!

 

Comments are closed.