Profesionalizam, poslovna kultura i etika

Ovaj članak je prvenstveno zapažanje moje malenkosti.

Da li je i pre bilo problema u profesionalizmu, poslovnoj kulturi i etici?

Odlično pitanje, na koje nemam odgovor pošto sam mlad, da ne kažem nisam bio ni rođen u vreme socijalističkog samoupravnog komunizma kojeg se mnogi sećaju po dobru. Međutim, mogu da zaključim par stvari na osnovu iskustva bliskih ljudi:

  • Maniri i bonton su bili na višem nivou,
  • Ljudi različitih materijalnih situacija, radnih mesta, poslova i školske spreme su se uglavnom međusobno više poštovali ili manje zavideli drugima.
A sada je?

Loše, usudio bih se da kažem jako loše.

U kapitalizmu je normalno da postoji određena mera bezosećajnih borbi za tržište, protiv konkurenata ali i bitne borbe za što manjim ulaganjem u ono što se kupcu/potrošaču daje, sve zarad preživljavanja(eng. fraza: meal ticket) i profita(tzv. pogače na ‘lebac).

Međutim, države u kojima je kapitalističko privredno uređenje staro, ili koje tradicionalno vode brigu o svom življu, imaju raznorazna pravila(za koje gledaju i da ih poboljšaju tokom vremena, zamislite…) koja tu surovu tržišnu utakmicu gledaju da humanizuju u nekoj meri.Na kraju krajeva, od poreza građanja se državni sistemi(policija, gradska čistoća, putevi i sl.) finansiraju, te je i normalno da država vodi računa o svom izvoru prihoda. U tim državama ekstremi su retki, nije sve stani-pani, danas za sutra i nema neke preterane želje za kombinacijama čiji je rezultat mažnjavanje i ljuske oraha. Takođe, postoji široka rasprostranjenost svesti da budućnost postoji, tj., država će sutra postojati, firma će postojati, ja ću postojati, a bogami i moja porodica, a verovatno će tog sutrašnjeg dana i vreme biti super.

Ali naravno postoji i rotacija od 180° . Postoje mesta na planeti Zemlji, mladog kapitalističkog uređenja, gde se prevashodno živi i radi od danas do sutra,  na stani-pani, sa ekstremima od polako ćemo, do hitno je. Bolje rečeno to su mesta meda i žuči, bez sredine, gde se većina stvari ili ne radi ili radi do daske(a često i do koske).

Sve se to manifestuje u našim interakcijama, uključujući i poslovne. Razmišljanje da kvalitetna poslovna komunikacija može da doprinese poboljšanju poslovanja je retko na umu. Odnos prema ljudima slabijeg materijalnog stanja, položaja ili podređenima je uglavnom loš i takvi ljudi su uglavnom gledani kao podanici. Sa druge strane obično vlada nezdrava, nepotrebna zavist prema boljim(u raznoraznim sferama). Etičnost u obavljanju posla je gotovo nepostojeća, i tu prvenstveno mislim na priznavanje svojih grešaka. Svi grešimo kada radimo, to nije ništa strašno, ali je jako bitno ispraviti svoje greške. Ako ni zbog čega drugog valjda zbog toga što ne bismo da neko ne ispravi grešku kada nama nešto radi. Jako je često i odsustvo adekvatnih manira i ponašanja po bontonu. I na kraju, imamo sveobuhvatno odsustvo svesti o budućnosti i planiranju za nju.

Bolje vreme dolazi?

Dolazi, isto kao što će sutradan izaći sunce i osvetliti, koliko god oblaci možda bili tamni. Da bi tog jednog dana bilo bolje, potrebno je da postoji rasprostranjena individualna svest o značaju ovih pitanja. Drugim rečima, dobra promena kreće iz sopstvenog dvorišta, pa se onda stvori kritičan broj urednih dvorišta i onda prljava i zapuštena lako upadaju u oči.

Na muci se poznaju junaci, kaže izreka jednog naroda…

Comments are closed.